Medicinski MPU: bolest, lekovi i vid objašnjeni

Nema svaki MPU (medicinsko-psihološki pregled, Medizinisch-Psychologische Untersuchung) veze sa alkoholom, drogama ili saobraćajnim prekršajima. I zdravstveni razlozi mogu da dovedu do toga da služba za vozačke dozvole (Fahrerlaubnisbehörde) zatraži dokaz o tvojoj podobnosti za vožnju (Fahreignung). Kako MPU u načelu funkcioniše objašnjava stranica Šta je MPU?.

Šta je medicinski MPU?

Medicinski MPU je procena podobnosti za vožnju u čijem su središtu pre svega zdravstvena pitanja. On razjašnjava da li uprkos bolesti, lekovima ili ograničenom vidu možeš bezbedno da učestvuješ u saobraćaju.

Pravni osnov je § 11 FeV, Uredbe o vozačkim dozvolama (Fahrerlaubnis-Verordnung). Ovaj paragraf uređuje opšte zahteve za podobnost i utvrđuje kada služba sme da zatraži lekarske stručne izveštaje (Gutachten) ili MPU. Stručno merilo čine smernice za procenu podobnosti za vožnju (Begutachtungsleitlinien zur Kraftfahreignung) Savezne uprave za puteve (Bundesanstalt für Straßenwesen, BASt).

Kao dokaz često prvo služi izveštaj lekara specijaliste sa izjavom o podobnosti za vožnju. Zavisno od pitanja, služba dodatno nalaže medicinski MPU – merodavan je uvek konkretan nalog (Anordnung).

Koje bolesti mogu da utiču na podobnost za vožnju?

Na podobnost za vožnju mogu pre svega da utiču bolesti koje dovode do iznenadnog gubitka kontrole, poremećaja svesti ili ograničene percepcije. Služba tada proverava da li i pod kojim uslovima i dalje možeš bezbedno da voziš.

Tipične oblasti su:

• Epilepsija – rizik od napada za volanom
• Dijabetes – rizik od hipoglikemije sve do gubitka svesti
• Vid – oštrina vida i vidno polje
• Demencija i kognitivni gubici
• Bolesti srca i krvotoka
• Psihički poremećaji
• Stalna terapija lekovima, na primer opioidima ili sedativima

Povod su često sumnje vezane za starost ili prijave lekara. I nesreća ili upadljivo ponašanje pri saobraćajnoj kontroli mogu da pokrenu pitanja o zdravstvenoj podobnosti.

Smem li da vozim automobil sa epilepsijom?

Sa epilepsijom prema smernicama BASt po pravilu ponovo smeš da voziš automobil ili motocikl ako si najmanje 1 godinu bez napada. U određenim situacijama to je moguće i ranije, od oko 3 do 6 meseci.

Za grupu 2 – dakle kamione, autobuse i prevoz putnika – važe znatno strožija merila. Ovde podobnost za vožnju uglavnom postoji samo bez antiepileptika i posle dugog perioda bez napada. Koja situacija se odnosi na tebe procenjuje lekar specijalista na osnovu toka tvoje bolesti.

Smem li da vozim automobil sa dijabetesom?

Sa dijabetesom podobnost za vožnju uglavnom postoji, sve dok se ne javljaju teške ili ponovljene hipoglikemije kod kojih ti je potrebna tuđa pomoć. Preduslovi su dobra regulacija, obuka i pouzdana samokontrola.

Kritično postaje tek kada se javljaju teške ili ponovljene hipoglikemije. I tada rezultat zavisi od težine i regulacije – moguća je vozačka dozvola sa uslovima ili vremenskim ograničenjem.

Koji zahtevi važe za vid?

Zahtevi za vid uređeni su u Prilogu 6 FeV (Anlage 6 FeV) i zavise od grupe vozačke dozvole. Za vozače kamiona i autobusa važe znatno strožije vrednosti nego za vozače automobila i motocikala.

Ko ne položi jednostavan test vida, potreban mu je oftalmološki stručni izveštaj. Na sam pregled treba da poneseš naočare ili kontaktna sočiva.

Smem li da vozim uz lekove, supstituciju ili lekove za ADHD?

Uz lekove, supstitucionu terapiju ili lekove za ADHD podobnost za vožnju je moguća ako si stabilno podešen i pod lekarskim nadzorom. Važno je osim toga: bez dodatnog konzumiranja i bez znakova oštećenja.

To važi na primer za stabilno podešenu opioidnu ili supstitucionu terapiju, recimo metadonom, ili za lečenje ADHD metilfenidatom. Protiv podobnosti, naprotiv, govore novo podešavanje terapije, u kojem se dejstvo još nije stabilizovalo, i mešovito konzumiranje, na primer sa alkoholom ili benzodiazepinima.

Propisani lekovi potpadaju pod privilegiju za lekove prema § 24a st. 4 StVG (Medikamentenprivileg). Ona te ipak štiti samo kod uzimanja u skladu sa receptom. Kod znakova oštećenja ili nesreće ne pruža zaštitu. Za medicinski kanabis važe posebna pravila, objašnjena pod MPU zbog kanabisa. Ako se radi o supstancama koje nisu propisane, prava adresa je stranica MPU zbog droga.

Koji dokazi su mi potrebni kod medicinskog MPU?

Najvažniji dokaz je izveštaj lekara specijaliste, koji po pravilu ne sme biti stariji od 3 meseca. On mora da sadrži izričitu izjavu o podobnosti za vožnju – opšta dijagnoza ili lekarsko pismo bez te izjave uglavnom nisu dovoljni.

Smisleno je da lekaru specijalisti daš nalog službe. Tako može ciljano da odgovori na postavljeno pitanje. Na sam pregled donosiš:

1. Ličnu kartu ili pasoš
2. Aktuelne nalaze lekara specijaliste (po pravilu mlađe od 3 meseca)
3. Dokumentaciju o lekovima i lečenju
4. Naočare ili kontaktna sočiva za proveru vida

Iz kojih delova se pregled sastoji opisuje stranica Tok MPU.

Da li zbog bolesti odmah gubim vozačku dozvolu?

Zbog bolesti vozačku dozvolu ne gubiš automatski. Mnoge bolesti se dobro leče i podobnost za vožnju tada ostaje – često uz uslove ili vremensko ograničenje umesto potpunog gubitka.

Mogući uslovi su na primer redovne lekarske kontrole ili vremenski ograničena vozačka dozvola sa kontrolnim pregledom. Kakav će biti rezultat zavisi od težine bolesti i od toga koliko je dobro regulisana.

Važni su osim toga rokovi: dok još imaš vozačku dozvolu, dokaz o podobnosti uglavnom moraš da dostaviš u roku koji odredi služba. Ako ga propustiš, preti oduzimanje. Da li je nalog zakonit može da proveri advokat specijalizovan za saobraćajno pravo (Fachanwalt für Verkehrsrecht).

Kako dalje?

Pažljivo pročitaj nalog i kod nejasnoća zatraži uvid u spis (Akteneinsicht), da bi znao konkretno pitanje. Rano zakaži termin kod lekara specijaliste i pazi na rok službe. Ako pored medicinskog pitanja ulogu igraju i teme ponašanja ili konzumiranja, preko MPU Plus možeš da pronađeš odgovarajuće savetovanje.